ВЕСТИ::: 26.06.2008. ПОСЛАНИЦИ НОВЕ СРБИЈЕ АКТИВНО СУ УЧЕСТВОВАЛИ У СКУПШТИНСКОЈ РАСПРАВИ ПОВОДОМ ПРЕДЛОГА НОВОФОРМИРАНЕ "СЕМАФОР" КОАЛИЦИЈЕ О ИЗБОРУ КАНДИДАТА СПС ЗА ПРЕДСЕДНИКА ПАРЛАМЕНТА

  Јуче је на седници Народне скупштине Републике Србије неприродно-нелогична коалиција предвођена ДС-ом и уз помоћ њихових симпатизера изгласала са 128 гласова високог функционера СПС-а, госпођу Славицу Ђукић-Дејановић за председника Парламента. Посланици опозиционих странака су јуче имали прилику да чују готово све о кандидату за председника Скупштине, а увече је уследило јавно гласање. Госпођа Ђукић-Дејановић је друга жена на челу српског Парламента, а претходила јој је Наташа Мићић. У овој неприродној коалицији је све природно за оне који су између осталог сматрали да је примерено посланике на заседање позивати путем СМС порука. Избор госпође Ђукић-Дејановић је само логичан наставак почетка рада ове коалиције која је обједињена искључиво у циљу остварења личних и партијских интереса.

  Активно учешће у овој скупштинској расправи узели су и посланици Нове Србије Мирослав Маркићевић, Срђан Спасојевић, Драган Јовановић и Александра Јанковић.

- Господине председавајући, колеге народни посланици, грађани Србије, трудићу се да будем што краћи, најкраћи од свих досадашњих говорника, а да кажем највише. Ако неко очекује да ћу поменути СПС и њиховог кандидата за председника Народне скупштине Републике Србије, горко се вара, они раде оно што је у њиховом интересу, како је рекао господин Ивица Дачић, постоје само политички интереси, а ја сам мислио да постоје грађани и њихови интереси.
  Гледајући овај редослед народних посланика који треба да говоре у наредна два сата видим да са моје леве, односно десне стране, од велике коалиције коју већ зову скраћено ЗЕС, а мислим да ће грађани Србије врло ускоро видети да је то коалиција "ЗЕЗ“, нема никога пријављеног, да ми чујемо шта они мисле о кандидату СПС госпођи Славици Ђукић-Дејановић, шта мисли ДС, шта мисли СДПО, шта мисли Г17. Зашто не изађете овде и не подржите свог кандидата? Ми се нисмо стидели мањинске подршке СПС и објашњавали смо грађанима због чега смо то урадили када смо били на власти. Ви сте у предизборној кампањи осуђивали СПС и на том осуђивању СПС сте добили много гласова, а сада чујемо да су неки тајкуни формирали на Сењаку, на Дедињу Владу Републике Србије. Питам ову господу из ЛДП да није то један од оних тајкуна за које сте тражили да се формира анкетни одбор о њиховом пословању? Зашто то сада не помињете? Додуше, неки од вас који ће да се јаве одмах после мене нису ни гласали за формирање тог анкетног одбора, а ту се, госпођо Пешић, радило о интересу грађана, да нема монопола у трговини, да грађани купују јефтиније, а сада тај исти тајкун, прича се, формира владу. Они ће сада да изађу и да кажу, они су тражили анкетни одбор. Девети март, Видовдански сабор, грађански протести 1996. године, 5. октобар 2000. године, илузије о демократији у Србији, о демократским променама, за мене су бар данас нестале.
  Не слажем се са господином Николићем који каже да ДС не мисли као СПС, само не могу да кажу. Мисле они исто, само што је нама равногорцима требало 10, 15 година да то коначно схватимо и очекујем да коначно промените име у Демократску партију социјалиста. Ако вам само кажем да је на локалној листи у Чачку, жао ми је што нема ни једног посланика СПС из Чачка да вам то потврди, на листи ДС било 35 социјалиста и то не социјалиста од пре месец или два, него од пре 15 година, оних изворних социјалиста. Према томе, немојмо да се заваравамо, они су идеолошки блиски, они су тзв. левица у Србији, а то су све запаковали у један пакет који се зове Европска Србија.
  Коначно, зашто сам убеђен да је то коалиција против грађана Србије и морам да вам кажем овде, то ће многе да заболи, пре свега грађане српске националности. Мањина Срба је гласала за ову коалицију. Овде треба да се догоди, да урадите оно што ми нисмо хтели, што нам разне дипломате разноразних нивоа годинама говоре - дајте Косово и све ће бити у реду, добићете и паре и кредите. Тако је нуђено и мени и мом председнику, Новој Србији, а ви треба да објасните зашто није председник Тадић отишао данас, односно сутра на Савет Европе. Да вас обавестим, ако нисте знали. Бивши хашки тужилац Карла дел Понте покренула је ту тему, где су нестали грађани Србије, где су Срби, где су сечени, где су њихови органи, ко је то продавао. Зашто председник Тадић није отишао тамо? Зашто није отишао да пита Европу? Да ли је то могуће? Да ли су то европске вредности?

- Даме и господо народни посланици, заиста је реч да нам председавајући одговори на питања, по том основу сам се јавио. Господин Шормаз је затражио да нам се одговори на питање и тражимо од председавајућег да одговори на питања. Ништа нам није јасно. Постављам питање - зашто је наша парламентарна делегација враћена? Били су врло важни послови за нашу државу тамо. По ком основу, ко их је вратио и о чему се ради?
  Председник Републике Борис Тадић отказује. Због чега отказује? По чијем налогу? Када се о Косову нешто одлучује, увек се нешто отказује. Када је био велики митинг у Београду око Косова, изненада је била посета Румунији.
  Тражимо још једном да нам председавајући одговори - због чега су наши посланици враћени са парламентарне скупштине у Стразбуру. 

- Даме и господо народни посланици, долазим из централног дела Шумадије, из Тополе. Када сам долазио на ову седницу, морам да вам кажем да сам долазио са доста подељеним осећањима. Знао сам из штампе да ће кандидат за председника овог високог дома бити госпођа Славица Ђукић-Дејановић, наш комшија из Крагујевца, из Шумадије. Са једне стране је због тога била та подељеност, иако смо у протеклом делу дана и јуче апсолвирали на који начин смо били позвани на ову седницу - СМС-ом. Додуше, када се буде бирала влада, можда ће нас позивати преко голуба писмоноше, али на страну то, било ми је драго, морам да признам да неко из Шумадије буде на челу овог високог дома.
  С једне стране, било ми је драго и морам да кажем, иако припадам политичкој опцији која неће подржати овај избор, читајући врло богату пословну биографију др Ђукић-Дејановић. Са друге стране, оно што морамо нагласити, то је политичка биографија и нешто што је мени упало у очи, а то је да је госпођа Дејановић дугогодишњи председник шумадијског окружног одбора СПС. Зашто је ово битно? Морамо се вратити мало уназад, на почетак деведесетих година, када је у овој скупштини седело око 200 посланика СПС и када су у Србији одржани први вишестраначки избори. Тада је само шест општина у Србији, међу њима у две шумадијске општине, у Тополи и Рачи, победила уједињена опозиција Србије, СПО, ДС и Народна сељачка странка.
  Даме и господо, после тога, пре свега са моје леве стране, из ове тзв. ЗЕС коалиције, дошло је до таквог прогона и до таквих санкција и према грађанима и према тим општинама, да мом да вам признам да се бар ове две општине у Шумадији ни до дана данашњег нису успеле опоравити. Могу да вам причам о хапшењима, о прогонима, до тога где је, нажалост, један од првих председника СПО у Тополи изгубио живот. Могу да вам причам касније и о протестима коалиције Заједно, о 5. октобру, када је један велики број чланова, пре свега НС, ДС и Отпора хапшен.
  Онда се поново морам вратити на госпођу др Ђукић-Дејановић, која је, морам да признам, у том тренутку имала личну храброст, а то је, када је једна гомила предвођена, пре свега, члановима ДС, дошла испред КБЦ, у коме је до тада госпођа Ђукић била директор, она је рекла једну реченицу коју ја и дан данас памтим, а чуо сам је после више пута на локалним медијима у Крагујевцу, а то је: "Ви ме нисте поставили на ово место и ви ме нећете ни смењивати“. Кажем, са те стране морам госпођи Ђукић одати признање за храброст.
  Још једном ћу подвући да ја и Нова Србија, коалиција ДСС и НС нећемо подржати избор госпође Ђукић Дејановић на ово место, али у сваком случају, пошто је обезбеђена већина за њен избор, желим јој све најбоље и надам се да неће, као њени претходници, одмах пошто буде изабрана на ово место, преселити се у Београд, већ да ће мислити о интересима Шумадије, да ћемо заједнички радити и да ће нам врата њене канцеларије или кабинета бити отворена.
  У сваком случају, желим да подвучем да је оно што је у биографији изнето импресивно, али оно што је у политичкој биографији, ми то не можемо заборавити и због тога морамо стално подсећати, не посланике који седе испред ове коалиције, већ пре свега грађане који су у Шумадији гласали за коалицију ЗЕС, а нису ни слутили да ће тиме гласати да госпођа Ђукић-Дејановић буде председник Скупштине испред те коалиције, или обрнуто, гласали за СПС, а да ће та иста странка чинити владу и владајућу већину са ДС. Видећемо докле ће то трајати. Мислим, не дуго.  

- Пошто смо очигледно апсолвирали бар део процедуралних недостатака и пар хиљада ових прекршаја Пословника, а време је поста, можемо само да кажемо "опрости им Боже, не знају шта раде“. То је тако из Јеванђељског контекста. Но, из овоземаљског контекста, свакодневног, бојим се да реченица која се односи на ову "семафор коалицију“ гласи: "Опрости им Боже, они добро знају шта раде“. Проблем је само што се, како рече својевремено Немања Кустурица, домаћи мишеви још од протеклих председничких избора крију и политички петингују по кафанама далеко од очију народа коме се пласира илузија да ће бити формирана и Влада и Скупштина у складу за његовом изборном вољом. Резултат овог скривеног политичког петинговања је отворена "дс-пупс-јс-спс коалиција“, коју ће, идеолошки доследно, подржати и "ел-ду-пе“.
  Шта је спојило тако идеолошки непомирљиве супротности? Идеологија свакако не. Немају они никакву идеологију, а камоли идеју Србије. Реч је о фалсификату оригинала. Они глуме ДОС, са том разликом што су странке у оквиру ДОС биле наводно окупљене око заједничког непријатељског режима, а ова "семафор коалиција“ око заједничког интереса који никакве везе са Србијом нема.
  Како иначе објаснити сусрет оних чији је председник био непожељан и на гробљу, а камоли у Алеји великана и то баш од оних који су у време његове смрти бацали своје жуте балоне у екстази. Ко год верује у загробни живот, вероватно се пита шта сада о својима и новонасталој заједници мисле и говоре Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић. Баш оно што сам рекла на почетку: "Опрости им Господе, стварно не знају шта раде“.
  Било би лепо да је господин у улози председника Србије, а заправо само председник ДС, показао озбиљне капацитете да опрости и заборави све што је било ружно, али он се увек само селективно извињава, а уз то још и мало прети: "имаћете посла са мном“. Што то није рекао онима који су чинили злочине над Србима у Братунцу, у Кравицама, широм Косова и Метохије? Зашто није дозволио нама да изрекнемо свој став о тзв. Уставу тзв. државе Косово? Што нам се није извинио што је тада подржавао актуелно председавајућег који, опростићете на поређењу, заиста функционише као најбољи експонат у Палмином музеју воштаних фигура.  Ово није увреда, ово је поређење. Он неће да иде тамо где треба заиста показати да Србија нема алтернативу, већ ће ускоро да се извињава што у Србији званични језик није енглески, да би страни амбасадори, који гостују по вртићима, школама и паркићима, лакше разумели српску децу, коју тако упорно контаминирају причама о олакшаном визном режиму.
  Зар заиста млади људи, а видим да овде многе старије посланике не занимају млади људи, они су то само некада били, ови из Отпора. Зар заиста младе људи који се данас уписују на факултете треба да маркетиншки обрађујемо тако што ћемо им обећати брзе визе за леп живот у Европи. Са чиме ће они то да путују и ко ће то да финансира? Немају сви теткино канабе или родитеље који су по занимању имућни пензионери. Странка јаког маркетинга, а слабе политике уз коалицију са лако моралним опцијама учинила је да и Скупштина и Влада изгледају као Топ листа надреалиста. Мени је сасвим довољно да, рецимо, видим Палму са Уставом и да ми буде све јасно, као и кандидаткињу за председницу Скупштине у "Миу-миу“ ципелама од тричавих 500 евра у Србији, где више од половине становништва ће ускоро да укоси очима од кинеске обуће и одеће. Није ни чудо да деца у Србији више не слушају бајку о Ивици и Марици, већ ону о Ивици и Славици, а све под палмицом. Користећи своја психолошка знања избор госпође Славице за председника Скупштине Србије могу објаснити следећим мотивима.
  Под један, успостављањем континуитета са оном влашћу у чије је време снимљен наш први филм "Славица“, титоистичким, дакле. Друго, жена је била министар за бригу о породици, а што је најбоље показала бринући се за организацију пријема и стајлинг другарице Мире Марковић, укључујући њен фамозни цвет у коси. Треће, госпођа Ђукић је психијатар, а већ сам јуче рекла да је семафор коалицији дефинитивно неопходна стручна помоћ. Ко ће иначе да конфронтира мегаломанске потребе свих тих црвених, жутих и зелених елемената? Ко би, сем госпође Славице, могао да убеди Палму да није као особа од великог формата просто рођен за министра културе, Шопен и Бетовен су спремни. Ко би спречио господина Кркобабића да буде министар омладине и спорта? А да не говоримо о господину Дачићу, који по својим и туђим сазнањима је виђен да постане министар портабл финансија. Иначе, ових искустава са коферчетом има и све своје са собом носи.
  Ту има места, у овој комбинацији и за заборављеног Божу Ђелића. Он је већ у Дизниленду на обуци за Мики Мауса, јер га чека посао у Акваленду у Јагодини. Можда и девојка из града у лику министра одбране оствари адолесцентне фантазије о руковођењу БИА. Шта ћете, пацијената има свугде, па и по болницама.  Посао, унормаљивање овакве коалиције, превазилази чак и професионалне капацитете и војничку дисциплину госпође која каже - ја сам војник своје странке. Не могу да подржим госпођу Славицу Ђукић, чак ни зато што је жена, ако нека жена треба да буде председник Скупштине, онда је то место могло да припадне некоме ко није војник своје странке, већ заљубљеник у своју Србију. Рецимо, Славичиној суграђанки Наташи Јовановић или мојој младој колегиници из Нове Србије Александри Илић, које су најбољи доказ да Србија може да буде и паметна и лепа и успешна, или, рецимо, колегиници из ДСС Донки Бановић. Можда немају миу-миу ципеле, неискуство организације ових Мирјам пријема, али имају подршку свих оних жена које нису спремне да прихвате непристојне понуде у оквиру којих је Косово, шајкача, породица, љубав - аут, а Бан Ки Мун, Еулекс, НАТО и геј лоби веома ин.
  /ОДГОВОР НА ДАЧИЋЕВУ РЕПЛИКУ/
- Заиста не видим никакав проблем у овоме што сам излагала и не видим да је то неполитичан говор. Наравно да смо ми били увек на дијаметрално супротним странама, а што Вам само по себи не бих замерала. Постоји једна замена теза. Ви сте редефинисали оно што сам ја говорила. У претходној влади Ви јесте нас подржали, али ми нисмо били у влади захваљујући вама него захваљујући вољи бирача Србије и направили владу која је била... Значи, ви сте могли да подржите или да не подржите народну вољу, а оно што сада радите је изругивање са вољом народа, ово што сте сада успоставили јесте заправо пљување на сопствене бираче. Да ли Ви, господине Дачићу, стварно смете да изађете на улицу? Да ли Вам Ваши бирачи говоре шта мисле? Оно што је непријатно је управо због те подршке Ваше у бившој Влади да ми имамо проблеме да објашњавамо Ваше активности. Мене Ваши бирачи заустављају и питају - како је могао то да уради, колико је то коферче.

 

 
    Информативна служба НС