ВЕСТИ::: 01.07.2008. ПОСЛАНИК НОВЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ У ЈУЧЕРАШЊОЈ СКУПШТИНСКОЈ ДИСКУСИЈИ КРИТИЧКИ СЕ ОСВРНУЛА НА ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ВЛАДИ И МИНИСТАРСТВИМА

  "Златни глас” за премијера, који му омогућава да "пресуди” кад није могуће донети одлуку због пат позиције у влади, и увођење функције заменика премијера једине су измене Закона о влади, чије усвајање је неопходно за формирање владе, а о којима су јуче расправљали посланици Народне скупштине Србије. И док су предложена решења за представнике скупштинске већине неспорна и уставна, сви опозиционари тврде да она немају утемељење у Уставу и да су зато неприхватљива. 

  Посланик Нове Србије Александра Јанковић обратила грађанима Србије са скупштинске говорнице следећим речима:
- Помаже Бог грађани Србије. Признавали ви или не да Бог постоји уверена сам, после проучавања овог предлога измена закона, да ће нам свима бити преко потребна његова помоћ, не само због закона већ због мотива уграђених у Закон о Влади и министарствима.
  Пошто нисам правник, већ само плавуша и психолог, свесна сам да за разлику од једног свог колеге који је аматерски доктор правних наука, а особа у улози председника Србије, моја дискусија неће бити номинована за најбољу правничку беседу, али само постављам питања која постављају и грађани Србије, који такође нису доктори права, мада се то често од њих очекује, чак и за попуњавање обичне уплатнице.
  Који је разлог да се овај закон доноси по хитном поступку и шта то гори? Да ли је нормална пракса у другим демократским земљама, на које се творци овог закона стално позивају, да се при формирању сваке нове владе мења и Закон о Влади? Нико не одриче чињеницу да је Србији неопходна влада која функционише, али ни постојећи закон некомпромитује функционисање Републике Србије и њених институција, како стоји у образложењу Предлога закона. Још пише да је неопходно да се овај закон донесе по хитном поступку и тиме спрече могуће штетне последице по рад државних органа. Шта то значи? Да нема реалних штетних последица већ да се измена закона доноси превентивно јер може да их буде негде и некада. Предлагачи би морали да се одлуче ако из редовног идемо у редовно стање, шта је то тако ванредно хитно и да ли постоје неке реалне последице, а ако постоје које су и ако су могуће важи исто питање која је штета и када се процењује да ће наступити? Овако испада да је хитно само ствар политичке трговине и уцена.
  Неколицина људи ми је скренула пажњу да се овај закон доноси брзо како би се што пре формирала влада и ућуткали критички тонови из опозиције које у републичком парламенту чине СРС и наша коалиција ДСС-НС. Као да је порука да до 14. јула не треба много да таласамо јер ко хоће веће можда да изгуби из вреће. Неће да може. На републичком, покрајинском и на локалном нивоу ми ћемо се понашати у складу са овлашћењима која су нам дали грађани, а не интересне политичке групације и бићемо људи од речи. Наводна хитност је довела дотле да први предлог закона семафор коалиције буде незаконит и супротан одлуци Уставног суда. На страну што наш Устав не познаје институцију заменика председника Владе и прегласавање у Влади, очигледно је да нови властодршци пате од озбиљне међусобне сумњичавости те уместо да имају првог међу једнакима за премијера, они морају да му појачају специфичну тежину, а да му уз то обезбеде и алтер его у лику првог потпредседника - заменика који га замењује за време одсутности и спречености. Чиме ће нови премијер бити толико окупиран да се претпоставља да ће често бити спречаван или одсутан? Страначком дисциплином, брифинзима код председника странке који га је прихватио као компромисно решење јер није могао да изгура свог фаворита, али ни да дозволи да странка добије меч са њим. Да ли то значи да ће премијер Цветковић показати значајно присуство тела, а одсуство слободе духа јер ће га контролисати Тадићев човек од поверења или службе од поверења? Ако је још увек актуелни премијер Војислав Коштуница стално упозоравао да је уставно правило да рад службе безбедности контролише Народна скупштина, онда актуелни председник Србије у оквиру схватања државе по принципу - држава то сам ја, не допушта да ико контролише службе осим њега.
  Дачићу ће дати привид да стварно управља МУП-ом, при чему ће ради министра и СПС контролисати заменици, државни секретари из ДС, као и БИА, Војску и финансије.
  Тужно, јер је црвеном делу семафора коалиције заправо дато црвено светло и блокада оперативних ингеренција. Црвени ће имати више саветодавну улогу и илузију моћи а прави владари ће бити трепћуће жути од којих ће се и за удисање тражити благослов. Баш ме занима како ће се господин Дачић осећати када му жути као први задатак наложе као први задатак нађе, изручи хашке бегунце или ће само рећи извините ништа лично браћо?
  Војни министар је одавно рекао да он нема намеру да брани земљу, а како је научио од ранијег министра Војске - не може ни оружје да сачува од испадања из камиона, а камоли четири и по тенка. Он се човек не меша много у свој посао. Апсолвирао је подизање рампи испред дирекције Јула, играо се телохранитеља господину Кундаку, док овај није схватио да је ђаво однео шалу са телохранитељем који не зна ни колико метака има у шаржеру, а камоли како се пиштољ репетира. Зато човек прави смотре без пуцања, уз певање - поломићу чаше од кристала.
  Тај би ухапсио лично све хашке бегунце, али то неће бити у његовој ингеренцији. Од ингеренција одбране он је до сада показао само чврст став да је окружен чврстим момцима, голорук у одбрани Б 92, од најезде задовољних гледалаца ове ТВ куће тровачице. Но, да се вратимо за Закон о влади.
  Слободан Јовановић је говорио - Влада, односно кабинет министара треба да буде хомогена, компактна, хармонична и солидарна. Ако ову владу погледамо из Јовановићеве призме она је по свакој ставци управо супротна ономе што би требало да буде. У реду, стварно је немогуће постићи идеалну сагласност између 17 тако разнородних странака. Али да ли је то случајно? 17 је НАТО држава које су нас бомбардовале, које су имале сагласност око тога шта им је циљ - да демолирају, разграде и униште државу Србију. Да ли је могуће да је у основи ове исте групације исти мотив, по налогу истих ментора који су злочин над народом дефинисали као ослобађање народа од тоталитарног система и од система идентификованог диктатора? Не желим да верујем да је то истина али се прибојавам да у семафор коалицији само жути добро знају шта раде и то свесно и намерно, уз прећутно одобравање зелених који гледају своја посла, али и манипулисање жутих оним делом црвених који нису изгубили осећај за национално, државно и српско.
  Лукави жути су социјалистима објаснили да национални интерес може да сачека, јер ћемо се ускоро као држава и народ утопити у фамозну Европску унију, а када се утопимо опет ћемо се у срећи и весељу без граница срести са својим сународницима из НАТО државе. Додуше, успут мало и губимо државу и мало више национални идентитет, али живот у другом облику не може да чека. Таква нам је карма биће. Не могу да верујем да су се честити социјалисти упецали на псеудобудистичку, заправо секташку филозофију у којој ће као некада Јуда - за шаку сребрника издати и претке и потомке и самог Христа.
  Уосталом, коју ће то социјалну правду моћи да остваре социјалисти када су сва кључна министарства за спровођење социјалних програма узели ови из Г 17 плус, а паре и моћ ових из ДС? СПС није добио оно што је тражио, па ће своје одустајање од националне у корист социјално одговорне владе, као да су та два циља међусобно искључива, платити пасивно и подређеном улогом манекена који дају, али би за разграђивање државе.
  Шта ће мученик Кркобабић као потпредседник без министарства, задужен за социјална питања, стварно да ради самостално и без благослова од министра за социјална питања Расима Љајића? У најбољем случају биће саветник. Хоће ли Жарку Обрадовићу као министру
просвете дозволити да у историјске читанке унесе део о извршеној НАТО агресији над српским становништвом? Сумњам, посебно док је Тадић формални председник а неформални премијер Владе Србије. У психологији постоји као описани базичан механизам одбране - пројекција. То је српски речено, односно ради се о приписивању другом сопствених мотива, потреба и амбиција. Цела предизборна кампања ДС, а посебно њена црвена нит о томе је - како не треба гласати за националне опције јер оне нуде повратак у 90-те - то је пројекција.
  Онај који заправо покушава да нас врати у тоталитарно време и који је васпитан у демократском Титоистичком духу као најбољи је експонент тезе - и после Тита Тито - је да парадокс буде већи и председник странке која у предзнаку има ''демократско''. Да ствар буде гора он је сада у улози председника Србије. Таман колико је демократа он је и председник свих грађана. Зато је у Србији уз министарства за права мањина одавно неопходно формирање министарства за права угрожених већине, нас Срба.
  Пошто му је неопходна сва власт и сва контрола, а због страних ментора мора да очува привид демократије, он није могао да буде и краљ и краљица и председник и премијер. Зато се постарао да своје трбухозборце угради у све поре државног ткива и да их контролише. Нема ту одвајања законодавне, извршне и судске власти - власт је једна и персонификована. Ко год има приговоре добиће жути картон у виду озбиљне претње каква је била упућена и председнику моје странке Нове Србије Велимиру Илићу. Ја уопште не мислим да је то случајно, јер из маркетишког тима и долази, из предизборне кампање Бориса Тадића, изабрана песма коју он са дубоким патосом је и сам певао - што не може нико, можеш ти.
  Заиста, што не може нико, можеш ти - да формираш овакву владу, овако водиш и заступаш Србију. Питање је само шта можемо ми.

 

Информативна служба НС