|
Посланици Народне скупштине
Србије расправљали су јуче о Предлогу закона о министарствима, којим је
предвиђено да нова влада има 24 министарства, два више него до сада. Новина су
министарства за људска и мањинска права и за Национални инвестициони план.
Владајућа коалиција је, међутим, одмах најавила и амандман, којим "укида”
министарство за људска и мањинска права и припаја га министарству правде, а
представници мањина тврде да за тако измењен закон неће гласати. Како се
усвајању закона противи и опозиција, сматрајући да ће таква влада бити
неефикасна и нефункционална, као и да неће бити социјално одговорна, јер је
прегломазна, што значи и прескупа, он, без подршке седам посланика мањина, не
може ни да буде усвојен.
|
 |
Учешће у јучерашњој дискусији
узели су и посланици Нове Србије, а ми Вам преносимо излагање Александре
Јанковић.
- Помаже Бог грађани Србије. Још јуче сам рекла да нам је његова помоћ
потребнија него икада. Како и не би када нас чекају изразито тешки дани, поново
нам се смеши јул, с посебним освртом на 4. јул који је од једног дела владајућа
коалиције схваћен као Дан борца, а од друго жутог као велики Дан америчке
независности. Пошто су после довољне количине политичког петинга, како то бива,
склопили политички предбрачни споразум, вероватно ће жути црвенима дати да
обележе Дан борца, а они ће се постарати да за Дан независности уруче Мантеру
прави поклон, нову владу Србије, епохално.
Опет ће једни плакати и присећати се страдања, а други славити уз балоне
и светску фешту. Што и не би када су направили Владу која по броју министарстава
одмах обара европске рекорде? Јел хоћемо у Европу или не и то у количинама?
Додуше, ова рогобација од 27 чланова са пратећим елементима у виду саветника,
доушника, секретара, ПР маркетиншких магова, коштаће годишње тричавих 700
милиона евра. Када је гроф био циција? Када Тадић прави владу у којој је он
премијер у сенци и то од народних пара, он не пита колико кошта. Дај свима
мојима и за све паре, а ја ћу да се мајем са социјалистичким интернационалама и
да певам - ко беше ништа биће све.
Пораст пензија, ха, ха, ха. Како је будућа влада гломазна, спора и склона
корупцији она ће повећати јавну потрошњу и опет неће бити за пензије, а камоли
за њихово повећање. Додуше, ту је увек могућност штампања пара или задуживања, а
влада функционише као генератор кризе. Видели су како то раде ове кризне групе
које првонаправе проблем да би оправдали своје постојање и наводно понудиле
решње. Јуче сам од неких пензионера чула трик питње, шта је то ПУПС, а онда и
одговор - пут у пропаст Србије. Тако говоре разочарани бирачи. Чак и они који су
непоправљиви оптимисти, спремни да нову владу доживе са тријумфом наде над
искуством са "жутима" не могу да нађу ни један заједнички именитељ за оволико
разнородних политичких концпеција. Можда је кључ заправо у трговини. То је алфа
и омега и камен темељац нове владе. Није само једно министарство везано за
трговину. Трговина је у сваком, те би било корисно, јасноће ради, да се називу
сваког министарства дода и епитет - трговачки. Трговачка правда, трговачка
социјала, трговачка управа, трговачка култура. Једино је тужно што ће
Министарство за Косово које није укинуто само зато да би се очувао привид
патриотизма, постати трговачко, оног тренутка када буде подвучено жутим. Једино
могуће горе решење било је да га узме неко из Г17 чији је шеф млађани Динкић
ладно рекао да је залагање за Косово у Србији равно колективном лудилу. Бити за
Косово у Србији је знак патологије, а минирати сваку владу са нескривеном
амбицијом да се коначно постане калиф уместо калифа то је као нормално.
Господин Динкић као потпредседник држи и Министарство економије при чему
је само за ишчитавање делокруга рада овог министарства потребно бар два сата, па
ко разуме схватиће. Није ни чудо да се човек коме је још као гувернеру Народне
банке животни сан био да му се слика нађе на новчаници, наравно оној
највреднијој, да се он налази на челу једног правог мутанта или министарства
сваштаре, како га је прошлог маја крстио др Жарко Обрадовић.
Када смо већ код рекордера и то на европском нивоу никако не смемо
пропустити да споменемо још једног члана шифриране дружине - стручност испред
политике, министра здравља Томицу Милосављевића. Тек четврти пут је министар, а
ако настави са овако доживотним министровањем моћи ће да га директно из фотеље
пренесу и узидају у зграду Владе као својеврсну каријатиду. Додуше, осим
протоколарних сусрета са колегама које су довољно социјално интелигентне да се
не замерају са садашњом и будућом влашћу господин Милосављевић зна да није баш
здраво да се среће са задовољним пацијентима који се башкаре у институцијама
организованим тако да личе на пољске болнице из Првог светског рата. Народно
незадовољство демфују честити лекари који функционишу као покретне пљуваонице за
све оне које болест чини још нервознијим. Није ни чудо да нова народна дијагноза
гласи - опоравио се упркос терапији.
Када смо већ код експертског тима у Влади не бих да пропустим прилику да
се осврнем на Министарство спорта и омладине на челу са госпођом Снежаном
Марковић-Самарџић коју народ од миља зове балерина. Читајући делокруг послова
овог министарства које је вештачки повезало омладину и бригу о њој са спортом
који не може бити ограничен само на професионални ангажман и то младих људи,
никако нисам успела да схватим какве везе има наша балерина госпођа Марковић са
послом који треба да обавља. Ево нешто биографских података са званичног сајта
Владе Србије. Рођена је 10. марта 1966. године, лепо, риба. Завршила је
Филозофски факултет, одсек за југословенску и светску књижевност. Од 2001. до
2005. радила у Министарству спољних послова у сектору билатерале, шта год то
значило као заменик директора Дирекције за суседне земље и као заменик шефа
мисије и саветник у амбасади Србије и Црне Горе у Ослу. Од 2005. до 2007. била
је помоћник министра за политику одбране у Министарству одбране. Надлежна је за
стратегијско планирање, међународну војну сарадњу, верификациони центар и
копредседавајућа у групи Србија-НАТО за реформу одбране. Течно говори и пише
норвешки и енглески. Интересантно.
Просто не знам који се део њене биографије више уклапа у спровођењу националне
политике и стратегије за младе, да ли она из Норвешке или овај из НАТО групе.
Вероватно је зато тако гадљива према свим српским невладиним организацијама
младих који изражавају своје незадовољство због оснивања НАТО државе у Србији.
Примила је и подржала чланове омладине ЛДП, предвођене нешто пунолетнијом
Србијанком Турајлић у групи званој - Европа нема алтернативу. Није ни примила,
ни помогла младим интелектуалцима из организације - Српски сабор, иако су они
само у Београду без икакве рекламе одржали преко 100 трибина на препуном
Машинском факултету. Не занимају је ни Номоканон, ни 1389, који је управо ишао у
подвиг пешке на Видовдански марш. Не занимају њу друге организације младих који
имају предзнак српско. Можда треба да се пререгиструју по норвешком. Ни
спортисти јој нису баш сви по вољи те није била у делегацији која је чекала
пливача Чавића. Ни њој се као ни Европском пливачком комитету није допала мајица
- Косово је Србија.
Да се разумемо, волим балет и волим све што воле млади, али ако нам
овакве персоне брину о омладини и о спорту није ни чудо да млади и даље беже, а
национални спорт пропада. Она је омрзла краљицу спорта само зато што је Велимир
Илић постао председник Атлетског савеза.
Три наведена министра и министарства сасвим су довољан показатељ о каквој
се влади заправо ради. Нека нам је бог у помоћи и то свима, Томици, Млађи и
Снежани, а надасве народу.
Информативна служба НС
|