КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 01.11.2008. ПУТ КОЈИМ СЕ РЕЂЕ ИДЕ

Колумна Јелене Перишић за "Правду"

У тој Европи којој толико хрлимо, због неиспуњених обећања владе падају као снопље, а код нас, уместо Владе, "падне" - помирење
 

  Наслушасмо се у претходном периоду о онима "за" Европу и онима "против". Покушавам да, као мислеће биће, игноришем ту потпуно ступидну дилему поново оивичену поделом "за" и "против". Питати ко је за Европу, а ко против, једнако је бесмислено као и питати некога да ли има плућа. Ми јесмо Европа! Географски, историјски, културолошки, па ако хоћете и економски, ма колико то смешно звучало, јер готово сав наш извоз иде у Европу и из те исте Европе долази 80% нашег увоза.
  Суштина је у нечему другом. Није Палма данас већи "Европејац" него јуче и није Верко бољи градоначелник зато што је "Фијат" дошао у Крагујевац, суштина је да су ова двојица укапирали да треба бити близак са централом ако хоћеш да нешто урадиш на локалу. Није питање фоки и жирафа толико крупно због фамозних 250 хиљада евра, већ због чињенице да му фоке и жирафе дођу као награда за лојалност идеји европејства. Овај данашњи Палма је исти онај локални моћник, слушалац Цеце, Бетовена и Шопена "на увце", али је Палма данас и Европејац приде, Борисов јуноша. Чак и они амбасадори европејски одоше у Јагодину да му лично уруче "европејску лиценцу" и потврде да је он данас други човек. И тако, некоме и фоке и жирафе, а некоме ни воде за пиће. И то му ваљда дође равномеран регионални развој или тако некако.
  У прошлом сазиву, на челу тог ресора бејаше наш свезнајући асистент, магистар Млађа, па од силине регионалног развоја, прошета мало Старом планином, отвори жичару на Копу, од главе до пете одевен у скромни "Колмар", основа јавно предузеће Скијалишта Србије (читај: отвори још једно директорско место) и то је то. Сада тај, есенцијално битан ресор, дадоше оном зубном политичару из Новог Пазара коме су једине компетенције за то место два посланичка места у скупштини, испражњена каса пазарска и неспособност да измири завађене фракције у сопственој националној заједници.
  Све се чини да лепи Бора и његов слатки грех не скрену са Европског пута, иако смо сви ми на добром путу да скренемо. С памети, наравно. Па, тако, 5 милиона људи похрли да уписује бесплатне акције охрабрени уверавањем како ће по први пут у свом животу имати прилику да држе хиљаду евра у својим рукама. Али, не лези враже! Наступи нека неочекивана и ничим изазвана светска криза која потпуно неспремног ухвати свезнајућег нам асистента и "пуј пике, не важи"! А онда, бивши газда пензионих фондова и оснивач политичко-пензионерске династије Кркобабић, обећа па слага и за оних 70%. А тек занимљиви, духовити и надасве шармантни партизан из, од скора статутарне АП Војводине и његово рушење владе, па потоња егзалтираност објашњењем од стране исте зашто је гас морао поскупети баш сада и баш за тричавих 60%, вечита је инспирација и тема којој се са посебном пажњом треба посветити.
  Но, нема везе, све ће то нама "Јевропа" надокнадити кад једном уђемо тамо. Али, пре свих нас, тамо мора да уђе један наш "младић" уз гаранцију да отуд никад више не изађе. А ја вас, господо, питам: колико кошта јавна реч и предизборно обећање? Судећи по вама, не пуно, а у тој Европи којој толико хрлимо, због неиспуњених обећања владе падају као снопље, а код нас, уместо Владе, "падне" - помирење.